ARHITEKTURA SNOVA

Dobrodošli na moj blog

15.04.2011.

CIJENE

Neki dan usla u granap i svi keksovi i sokovi sto su bili 1km sad kostaju 1.30.Danas ja u kafani kad dodje ciko sa olovkama,poskupio i on.Dvije olovke 2km

09.04.2011.

Margita Stefanović

"...osamljen se kreći kao nosorog... Skupljali bismo se subotom. Ok, jorgovane bi doneo iz bašte C. kao i uvek, beskrajno zadivljen nečim, ovoga puta njhovom bojom. Iste bih se uvek grozila-ljubičasta, boja inkvizicije. I šta onda? Možda da pokupimo nekoga još, usput, pa na fotografisanje. U međuvremenu, zaboravivši da je subota, tj. da radnje ne rade i tako ostavši bez filmova za aparat, društvance, tada još neoženjenih, se posle kraćeg vremena odlučilo za posetu susednom gradu i susednoj državi. Kada je Porše išao dobro, a to je uvek bilo dobro, spuštali bismo se niz autoput. Brzo. Tako prazan auto-put te tera ili da jako brzo voziš ili da staneš. Onda postanem mehanizovani Kentaur i shvatim da je ovako besciljna jurnjava odraz ili druga verzija, još jedna varijanta trke sa vremenom u kojem se tražim-odraz nemogućnosti izbora(?). Možda zbog vetra ili sunca, ali posle ovakvih par sati nije više problem trčati uz zidove ili ždrati kolače, već pozirati fotoaparatima, uzvišeno ragovarati o filmu i književnosti. Rešenje! Igrati petlića na njivi pored auto puta. I pored svih «napora», želela sam da se vratim ulici, st tim što je prvi trotoar bio oko 200km daleko. Sunce i vetar. Lep osećaj preko dana, možda čak i neophodan, ali noću vapim za polusvetom. Moja karta-ulaznica-biljet jeste mali crveni P. trkačkog izgleda, ali toples i ne previše luksuzan, tako da ga se niko nije plašio, a da je i dalje izazivao dovoljno interesovanja. Nekad bi mi pomogao da «popričam» i sa onima koji nisu u mom poslu, niti očekuju nekakav dil sa mnom. Kola su moj pasoš, moj prevodilac, vode me na određena mesta, određenim ulicama (koje nisu zapisane u Beorami). Prvi koji mi je pričao o takvim mestima je S. Čak ni moja noćna lutanja nisu upela da me odvuku tako daleko... a takva mesta, eto postoje i bez mene, bez nas... možda zbog nas? Sve u svemu, S. je pokušavao da snimi dokumentarac o BG-noćnom životu, nikad nije dovoljno i dovoljno dobro razradio temu i projekat je napušten. Moji stari muzičarski instinkti su me i dalje vukli kao ovoj očiglednoj zoni nevolja, neprilika. Rezultati, između ostalih stvari ne vrednih hvale, jeste poznanstvo sa J+P. Poznato je da ako dovoljno dugo provedeš sa određenim ljudima, bez obzira odakle bili ili kakvi su, saznaćeš eventualno i njihovu priču. Vreme koje sam provela sa J+P dalo je učesnike i svedoke ovakvih događanja. Pa, videću, Tata, do tada zli ljudi su grubi i pravi učitelji... sve se kreće, pa se nešto mora i dogoditi... uuu-ups! Mora da sam... budna sam, budim se koliko dugo, dobro je ne, nije dobro je, ne boli me, boli me, kad sanjam, sanjam 100%, sanjam 80% mmmmm... mora da sanjam... J. se po 100. put obrnula u krevetu Hotela Pošta, i nije joj trebalo još i da otvori oči(!) da bi znala da je čaršav zgužvan, urolan i do pola na podu. Da ustanem? Ozbiljan predlog, treba ga razmotriti. Sat? Sat kaže podne. Gde mi je... gde je džok od sinoć, od jutros? Krenula je kroz sobu, između stvari i gle čuda, P. nije tu. To i nije tako rđava vest, jer si možda negde napolju, herojski zarađuješ novac, a u toj varijanti mala maca Ja, evo vraćam se u krevetac o'ma', poslušna, tepaću ti, maziću te, zvaću te Đorđe, Đoookooo, Zekane... Džok-zornjak nije loš, nije loš... Moram, moram da ustanem, makar da vidim šta ima za doručak? Makar da vidim koga ima, koga da uradim, da sredim, da se sredim? Prvo ide Recepcioner-pogled niz njena leđa, kukove koji je njišu ka izlazu. Potom je preuzima Vozač, njenih par idealnih, jutarnjih nogu govore mu: «To smo već čule, taj zvižduk nije za mene, some, ignorišem te, u slučaju da to nisi sam primetio...» Beži, Dete! (gde baš na njih da natrčim?), reče crnka u tridesetim; Ma, koj' ti ***** od jutros(gde da na njih, baš na njih da natrčim?); Dete, ja nisam mađioničar, pa da kradem decu, kako ti se to sviđa, ha? Ne treba mi ništa tako mlađe od mene od mene tako blizu(možda ti treba bliže?). OK, nestajem, nema me, ali mi duguješ, važi, važi? (glupa si, glupa si, glupa si, klupa si, pasi, pasi... pazi-pazi, joše jedan korak, pa još.» Par minuta eto J. Na klupi ispred sendvičare sa izrazom lica nisam-se-od-jutros. Pažljivo je zagledala ostale kako prevrću uvek vlažni pomfrit, lažni pmfrit, sve dok se P. nije pojavio, u šorcu bez košulje... leđa pokriva duga, plava (kakav šablon, ha?) prljavo unfronclana, uvaljana kosa. Kosa lepa i zamršena, mladost-lepa i zamršena. Gde si do sad?!? Kolega P, gde si do sad? A parice, a parice? Gde su P? Gde? Propao sam načisto! Upropastili su me, upropastili, upropastili su me! (P. pokaza manirom pedera kako su ga uprrropastili... i ponudi svojoj ženi, iliti, ženi svoga života šaku šarenih krpica zvanih novac u ovim krajevima). Pa, kako je bilo sinoć? ( Je li to bilo sinoć, uopšte? Jesam li ja tvoja P.,, jesam li, jesam li?) Onda su prošli ti tipovi o kojim sam ti... Ma, ništa mi nisi pričao... Pa fiiino! Doručak! I ovoga puta dijeta se sastojala isključivo od pomfrita sa kečap-so-krompirom za dvoje koji su se sličnom prilikom ovde i sreli i ostali zajedno, jer-«u dvoje je lakše preživeti?» Mala sigurnost uživotu, u kome nije tako lako preživeti. Preživeti. Pričaj mi! I, prišli su mi ti tipovi... i završili smo u kući kod, znaš kakva je samo bašta... ma, kuul. Eto... Imaš nešto? Jel' ti ostalo nešto, jel' bilo nečeg? A-a... bilo je upčosa, znaš? I- neeema, pojela Maca. I ništa nije ostalo, baš ništa, samo da se sredim, malkice P. samo da... Ma, ništa, ženo. Vidi, tip je sve sroskao i rekao mi je... Aaaa. Sve je morao da poroka, sam si sve potrošio si Ja? J. tip je sve ... Aaaaaman, zaman, čoveče, pa on je sve... I pored svega... upčosi? Čoveče! Jednog ovakvog istog dana odlučili su da rade zajedno. Vala, džep, dop svejedno, ali da rade zajedno...jer, muškarci bi sada sigurno pristajali, što zbog J, što zbog P. "

02.04.2011.

FUCKED UP DAY

Sinoc nekad oko 2 nisam mogla zaspati a ako cemo iskreno nisam se ni mogla odvojiti od jedne super knjige odlucila sam nespavati citavu vece i uciti.Danas nekad oko 2 mi se prispavalo ali sam nekako izdrazala jer sam imala dogovor sa jednom poznanicom,vec danima se dogovaramo za tu kafu i htjela sam je ispostovati a opet ZAISTA mi se spavalao,ali jbg dogovor je dogovor.Helem posaljem joj poruku da se nadjemo i usput hodajuci prema Sebilju kontam kako bi mi zaista bilo pametnije da sam ostala kuci uciti ili spavati i usput slucajno sretnem svog dragog.Ispusila sam jednu u njegovom drustvu i produzila.Srecem nju i ona meni kaze da bi joj najvise odgovaralo da idmeo nekim sporednim ulicama a ne kroz carsiju,vec pocinje da mi smrdi.Helem sjele mi u kafanu i kroz njenu pricu na putu prema kafani sam skontala da je u govnima tezim a kad je pocela da prica citavu pricu vidjela sam sebe u njoj,ja prije par godina u slicnim govnima.Na srecu u istu kafanu je dosla jedna druga poznanica i tako sam se izvukla.Kad sam sjela druga meni veli:"Draga izgledas uzasno,sta ti je",itd.Na kraju svega sam bila jako happy jer sam imala savrseno ogledalo,nekad i sad.E sad ovo sto cu da napisem je prije par minuta imala smisla i bilo je povezano sa svime ovim ali blogerka se je usput zaboravila.Bila sam u autu sa jednom starijom prijateljicom od 40 godina i ona je tokom 80ih bila u punk,dark fazonu.80ih u Sarajevu i stali mi na semaforu i prolazi neki klinac duge kose,Iron Maiden majica ma ono vidi se da je zakleti metalac a na to ce ovo moja prija:Kako mi je drago vidjeti ovakve klince,ipak je ovo Sarajevo.Helem ja neku vece sa dragim na bluese u pubu i kaze on jaranu u Svicarskoj nema ovakog bluesa kao u Sarajevu(a on je dugo godina zivio u Svici).Sinoc ja idem kuci kad neki malci plafon 12 godina imaju,duge kosice,Iron Maiden majice,cigare u rukama i setaju.Obuzela me neka milina oko srca.Jer kulturne raje i kvalitetnih dogadaja u Sarajevu ima koliko god mi tvrdili da ne,samo sto su dogadaji rijetki i slabo smo imformisani.Cesto procitam Buku i odusevim se svaki put.Raja bi da mjenja kolektivnu svijest copora a to i ne prolazi te se oni sjebavaju nad tim,dogadaja ima ali su rijetki.Uostalom i Gile iz Orgazma cesto kaze kako se svi sjecaju novog vala samo po dobru a da je i tad folk bio najslusaniji,Brena je harala Jugom u ta doba.Ova starija jaranica mi je pricala kako je punkera i rockera bila jako malo.Isto ko i sad,ali ja sam happy zbog onih klinaca,dadose mi nekakvu nadu i jos mi je toplo oko srca

30.03.2011.

RIALITI

‎" Ponekad izmislim sadašnjost da imam gdje da prenoćim" .

09.03.2011.

Andjeli i demoni

Dugogodisnja borba,uglavnom mi se cinila besmislena,neostvariva.Preci preko vlastite proslosti i krenuti dalje.A sad se uhvatim kako ljudima govorim da to i nije bas strasno a zaboravljam da sam godinama bila izolovana od svijeta,zatvorena i borila se s tim.Bilo je jos puno takvih slicnih ljudi oko mene,sad kad razmislim to je bilo to sto me je najvise dotaklo,inspirisalo i dalo mi snage za promjenom.Raznorazni likovi,svako poseban a opet isti.Bilo je divno provesti vrijeme sa tim ljudima a pogotovo boriti se zajedno.Koliko vremena,bola,patnje,prolivenih suza,nade,zelje,volje.A opet uspjeli smo,vecina nas,neki pocivaju u miru a neki su tko zna gdje.Lijepo je osjetiti andjele oko tebe,pogotovo nakon duge,duge borbe sa demonima.A da nije bilo tih demona ne bih pa skoro bila u raju.Im such lucky bitch

29.01.2011.

R.I.P.

Tek danas sam skontala da je mojoj babi prije par dana bila godisnjica smrti.Jeste da je stara trubila o onome sta treba staviti u novine i kako to napisati ali ja to jednostavno nisam zarezivala.Danas me zove tetka i pita me za ono sto sam objavila u novinama.Ja sam popizdila i pocela se natezat kako pojma nemam o tome o cemu ona prica,onda sam tek skontala da je to bilo to.Prije tri dana jaranica me zove na sahranu,vrlo drag prijatelj je predoziro.Juce skajpam sa jednom drugom jaranicom i ona mi kaze da nije isla zbog love i na kraju smo pocele racunati koliko nam je para trebalo da odemo na sve sahrane prijatelja u zadnjih godinu dana.Na kraju smo dosle do nekih hiljadu i kusur eura(ukljucujuci i one u Italiji)i pocele kukat o parama.Helem tek prije par minuta sam skontala da u tom citavom razgovoru koji je trajao preko sat i po nas dvije smo pricale uglavnom o parama.Pet dana ranije umro je momak koji je sa nama zivio godinu dana pod istim krovom,ako ne i vise.Doruckovale,rucale,vecerale smo s tim istim momkom svaki dan,bas svaki.Iza sebe je ostavio kcerku od sedam godina koja nema vise nikog.Mati joj je negdje na ulici u Ljubljani ali onako je pukla skroz od droge,baba i deda nema.Tek sad sam se sjetila tog djeteta,sta li ce biti s njom?Ali tek sad skontah da kada su i mene zvali bilo je vise akcenta na tome ko ce doci od raje nego o pokojniku.Na kraju mi je stigla poruka."Evo nas u Zagrebu,cugamo,super nam je,samo ti falis".Sad se pitam WTF???Sto je on MRTAV I STO JE DIJETE OSTALO to se niko ne pita,oni zajedno cugaju i super im je.Mada se pitam da sam bila i ja tamo kako bi to proslo,vrlo vjerovatno bi i meni bilo super sto sam u Zagrebu sa rajom koju dugo nisam vidjela i cugamo.Fascinatno mi je kako postajemo sve neosjetljivljiji i neosjetljivljiji,kako brzo zaboravljamo nekad tako darge i bliske osobe.Znam kad sam imala nekih 4,5 godina i skontala da ce moja baba da umre.Koliko sam plakala i molila Boga da baba pozivi dok ja ne krenem u skolu.Baba koja me odgojila,baba koju sam voljela vise od mame,moja najdraza i jedina baba.Danas,godinu dana poslije mi je trebalo pet dana da se sjetim da joj je godisnjica smrti i jos par dodatnih sati da se sjetim koliko mi je znacila.O prijatelju me je i sram pricat.A sad se odoh isplakat.

28.01.2011.

.........

~ Love can sometimes be magic. But magic can sometimes just be an illusion ~Is it?

20.09.2010.

Jelaluddin Rumi

A moment of happiness, you and I sitting on the verandah, apparently two, but one in soul, you and I. We feel the flowing water of life here, you and I, with the garden’s beauty and the birds singing. The stars will be watching us, and we will show them what it is to be a thin crescent moon. You and I unselfed, will be together, indifferent to idle speculation, you and I. The parrots of heaven will be cracking sugar as we laugh together, you and I. In one form upon this earth, and in another form in a timeless sweet land.


ARHITEKTURA SNOVA
<< 04/2011 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930


MOJI LINKOVI

http://www.youtube.com/watch?v=QAUquX-cWr4

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
57227

Powered by Blogger.ba